Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima na snazi je od 2020. Svih jedanaest modela o kojima na ovom sajtu pišemo su mali dronovi; prodavnica masu objavljuje za deset od njih i ona ide od 46,6 do 208 grama, dakle daleko ispod 900 grama.
Po Pravilniku je to kategorija 1, a za rekreativni let dronom te kategorije upis u evidenciju Direktorata se ne traži. Uslov je da ne radite ništa sa liste od osam stvari iz člana 4. Ta lista je niže u tekstu, zajedno sa granicama visine i rastojanja koje važe za svaki let, bez obzira na masu.
Brojevi članova odnose se na taj Pravilnik. Poslednji put smo ga proverili 3. septembra 2026. Ovo nije pravni savet i jedini merodavan izvor je Direktorat civilnog vazduhoplovstva (otvara se u novoj kartici). Ako nešto odavde ne nađete kod njih u istom obliku, verujte njima.
Kategorije po masi (član 3)
Pravilnik deli dronove u četiri kategorije, prema najvećoj masi na poletanju. Mali hobi dron, sa kamerom ili bez nje, kakav se prodaje u Srbiji, gotovo uvek spada u prvu.
| Kategorija | Masa na poletanju | Primer |
|---|---|---|
| Kategorija 1 | manje od 0,9 kg | svi modeli iz ponude o kojoj pišemo |
| Kategorija 2 | 0,9 kg do 4 kg | veći potrošački dronovi sa gimbalom |
| Kategorija 3 | 4 kg do 25 kg | profesionalna i poljoprivredna oprema |
| Kategorija 4 | 25 kg do 150 kg | specijalne namene |
Iznad 150 kg Pravilnik ne ide: član 1 iz primene isključuje i takve letelice. Isti član iz primene isključuje i letenje u zatvorenom prostoru, pa igra u sali, garaži ili dnevnoj sobi nije predmet ovog propisa — ni granica od 30 m, ni visina, ni vidno polje tamo ne važe. Odgovornost za štetu ostaje ista.
Prag od 250 grama, koji se stalno pominje u opisima dronova, dolazi iz evropskog EASA okvira. Jedno mesto u srpskom Pravilniku ipak zna za njega: član 1 iz primene propisa isključuje dron lakši od 0,25 kg, i to samo ako uz to ne prelazi 19 m/s i 80 J kinetičke energije. Sva tri uslova važe zajedno, a poslednja dva proizvođači jeftinih modela po pravilu ne objavljuju. Na taj izuzetak se ne oslanjajte.
Kategorije deli 0,9 kg. Masa vašeg drona verovatno uopšte ne odlučuje o vašim obavezama. Odlučuje ono što tim dronom radite. Zašto se ista brojka vraća kroz zakon iz 2025, pregledali smo odvojeno.
Kada se traži upis u evidenciju (član 4)
U Evidenciju vazduhoplova koju vodi Direktorat obavezno se upisuju svi dronovi kategorija 3 i 4, dakle teži od 4 kg. Dron kategorije 1 ili 2 upisuje se samo ako se koristi za nešto sa ove liste:
- let na visini većoj od 100 m;
- let u blizini aerodroma;
- let na horizontalnoj udaljenosti većoj od 500 m od operatera;
- let iznad ljudi;
- let u blizini ljudi;
- let u uslovno zabranjenoj zoni;
- let noću;
- izbacivanje tečnosti ili predmeta, ili nošenje spoljnog tereta koji nije deo konstrukcije drona.
Pročitajte tu listu kao opis leta koji planirate. Miran let na livadi, nisko, daleko od ljudi i van zona ne pogađa nijednu tačku. Let iznad parka punog šetača pogađa najmanje dve.
Blizina aerodroma nije neodređena kategorija. Član 8 sa prilogom Pravilnika letenje bez odobrenja zabranjuje u krugu od 5 km od referentne tačke aerodroma Beograd/Nikola Tesla, Niš, Užice/Ponikve, Batajnica, Kraljevo/Morava i Vršac, a u krugu od 1,5 km od svih ostalih aerodroma i helidroma. Helidromi su ono što se najlakše previdi, jer ih ima i na krovovima bolnica; u Beogradu to znači da se pet kilometara meri od tačke na Surčinu, a ne od terminala.
Ako vaš let pogađa bilo koju tačku, upis se radi pre leta, ne posle; obrazac, taksa i prilozi razloženi su u uputstvu za upis drona u evidenciju, a merodavan izvor ostaje cad.gov.rs (otvara se u novoj kartici). Upis pri tome nije jedina posledica. Tri od osam tačaka, let noću, u uslovno zabranjenoj zoni i iznad ljudi, traže i posebno odobrenje ili su zabranjene, o čemu piše niže.
Granice koje važe za svaki let
Ove granice ne zavise od toga da li ste upisani u evidenciju i ne zavise od mase drona. Važe od prvog leta.
| Šta | Granica | Član |
|---|---|---|
| Najveća visina leta | 100 m iznad tla | 7 |
| Najveća udaljenost drona od vas | 500 m | 10 |
| Let iznad ljudi | zabranjen | 11 |
| Najmanje rastojanje od drugih ljudi | 30 m | 12 |
| Rastojanje od objekata državnih organa i značajnih infrastrukturnih objekata | 500 m | 13 |
Dva broja se lako pomešaju. Petsto metara iz člana 10 je koliko daleko dron sme da bude od vas. Petsto metara iz člana 13 je koliko daleko dron mora da bude od zgrade Narodne skupštine, Vlade i sličnih objekata. Oba rastojanja se mere do drona, ali jedno od vas, a drugo od objekta.
U praksi vas najčešće zaustavi nešto sasvim drugo. WiFi prenos slike na ovim modelima puca mnogo pre 500 m: realan domet upravljanja je 80 do 120 m, a kod GD95 sa ekranom, GD12 i Soccer Pro Max prodavnica za sam prenos slike navodi oko 50 m.
Izuzetak je GD12 Pro, koji radi na 5 GHz i za koji proizvođač navodi sliku do oko 800 m, ali ni to ne pomera granicu iz člana 10, a član 16 ga i dalje drži u vidnom polju. Zakonska granica i tehnička granica nisu isto, i tehnička je bliža. Više o toj razlici stoji u tekstu o GPS-u i automatskom vraćanju.
Vidno polje i let noću (član 16)
Dron mora da bude u vašem vidnom polju, a Pravilnik to definiše precizno: smatra se da je u vidnom polju ako ste sa njim neprekidno u vizuelnom kontaktu. Praktično to znači da dron pratite očima. Ekran je pomoć pri kadriranju, dok navigacija ostaje na vama.
Let noću nije zabranjen, ali traži prethodno odobrenje Direktorata. To je i jedna od osam tačaka koje okidaju upis u evidenciju. Praktično, mali dron bez GPS-a sleće dok ga još jasno vidite, bez obzira na to šta piše u odobrenju.
Ko sme da upravlja dronom (član 20)
Član 20 traži položenu proveru znanja. Za kategoriju 1, dakle za sve modele o kojima pišemo, predviđen je izuzetak. Dronom sme da upravlja lice sa navršenih 15 godina. Mlađe od 15 sme ako je pri upravljanju pod neposrednim nadzorom punoletnog lica.
To je konkretan odgovor na pitanje koje roditelji najčešće postavljaju. Uzrast sam po sebi nije prepreka, ali nadzor punoletnog lica za mlađe od 15 godina nije stvar dogovora nego uslov iz Pravilnika. Praktičnoj strani toga, sa modelima i pravilima koja dete može da zapamti, posvećen je tekst dron za decu: uzrast, nadzor i očekivanja.
Osiguranje (član 5)
Član 5 traži ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom drona pričinite trećim licima, i traži ga kao prilog uz zahtev za upis u evidenciju. Polisa se u Pravilniku pominje još na dva mesta, uz zahtev za odobrenje leta (član 18) i za strane dronove (član 24); samostalne obaveze da je svaki vlasnik drona ima, taj propis ne sadrži.
Cena je drugo pitanje i na njega tržište ćuti: nijedna od šest proverenih osiguravajućih kuća tarifu za dron ne objavljuje, a jedini javni iznosi su procenjene vrednosti iz javnih nabavki, 33.000 i 60.000 dinara za institucionalne kupce. Odakle te brojke i kada polisa zaista postaje uslov, popisano je u uputstvu za upis drona u evidenciju. Šta odgovornost za štetu praktično znači i šta da pitate osiguravača, stoji u tekstu o osiguranju i odgovornosti.
Zone i šta je posebno u Beogradu (član 15)
Let u uslovno zabranjenoj zoni moguć je samo uz prethodno odobrenje Direktorata. Beograd je u tom pogledu zahtevniji od livade kod vikendice, iz tri razloga odjednom: ima aerodrom, ima gustu zonu objekata iz člana 13 i ima ljude na svakom otvorenom prostoru.
Koje su zone iznad konkretnog dela grada u ovom trenutku, proverite kod Direktorata neposredno pre leta. Sećanje i tuđi snimak sa keja tu ne vrede. To što je neko poleteo ne znači da je smeo. Izborom modela za gradske uslove bavi se članak dron u Beogradu.
Hobi ili posao
Snimak sa vikendice i porodično okupljanje su jedno. Snimanje za firmu, plaćeni sadržaj i usluga nekome su drugo. Kriterijum nije koliko ste dobri ni koliko dron košta, nego da li neko od tog leta ima poslovnu korist.
Komercijalno letenje ima svoj režim koji ovaj tekst ne pokriva. Proverite ga kod Direktorata pre nego što nekome obećate snimak.
Šta ovaj tekst ne pokriva
Postupak upisa u evidenciju menja se češće od samih pravila, pa mu je mesto u zasebnom tekstu: obrazac CAD-AIR-OB-U003, taksa od 1.170 din, spisak priloga i adresa pisarnice stoje u uputstvu za upis drona u evidenciju, sa datumom provere uz svaku brojku. Tačan spisak zona se ažurira i stoji kod Direktorata; pravila zaštićenih područja, kao što su nacionalni parkovi, imaju i svoje upravljače.
Strani dronovi imaju poseban režim iz člana 24: odobrenje izdaje Direktorat, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane. Ako dron nosite iz inostranstva ili ga unosite u zemlju, to proverite unapred.
Portal Dronovi Srbija ne tumači propise i ne registruje nikoga. Prodavnica na koju upućujemo prodaje opremu i takođe to ne radi umesto vas.
Česta pitanja
Da li najjeftiniji dron traži upis u evidenciju?
Za rekreativni let ne. Dron Pro za 1.990 din je jedini model čiju masu prodavnica ne objavljuje, ali ceo komplet sa kontrolerom i torbicom ide poštom kao pošiljka od 400 g, pa je sam dron daleko ispod 0,9 kg i spada u kategoriju 1. Upis postaje obavezan čim let pogodi neku od osam tačaka iz člana 4, na primer let iznad ljudi ili u blizini aerodroma.
Da li prag od 250 grama nešto znači u Srbiji?
Znači, ali samo kroz izuzeće iz člana 1, a ono traži tri stvari odjednom: masu ispod 0,25 kg, brzinu do 19 m/s i kinetičku energiju do 80 J. Granica prve kategorije je i dalje 0,9 kg. U zakonu iz 2025. tih 250 g postaje granica od koje se registruje operater, ali taj režim još ne radi.
Smem li da letim iznad sopstvenog dvorišta?
Vlasništvo nad zemljom ne menja pravila iz Pravilnika. Visina do 100 m, rastojanje od 30 m od drugih ljudi i zabrana leta iznad ljudi važe i tu. Ako je dvorište u uslovno zabranjenoj zoni, potrebno je odobrenje kao i bilo gde drugde.
Koliko visoko sme da leti mali dron?
Do 100 m iznad tla po članu 7. U praksi ćete mnogo pre toga izgubiti dron iz vidnog polja, a vidno polje je obavezno po članu 16.
Šta ako mi je odgovor i dalje nejasan?
Pitajte Direktorat preko zvaničnih kanala sa njihovog sajta. Za pitanja o samom modelu obratite se prodavnici.
Kada znate šta važi, ostaje tehnika. Prođite checklistu za prvi let i izaberite mesto na kom je prvi let bezbedan.
