Srbija je već usvojila evropski okvir za dronove, ali on još ne radi. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, broj 19/25) uveo je otvorenu, posebnu i sertifikovanu kategoriju, registraciju operatera i daljinskog pilota, dakle rečnik iz uredbi Evropske unije. Isti zakon u članu 90 daje dve godine za podzakonske propise i kaže da se do njihovog donošenja primenjuju raniji propisi.
Za vlasnika malog drona to znači jedno: danas i dalje važi Pravilnik iz 2020, a nove kategorije A1, A2 i A3 se u Srbiji još ne primenjuju.
Rok iz člana 90 ističe sredinom marta 2027, jer je zakon objavljen 6. marta 2025. i stupio na snagu osmog dana od objavljivanja. Sve u ovom tekstu provereno je 5. septembra 2026. na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva, cad.gov.rs, i u tekstu samog zakona.
Šta važi danas
Na snazi je Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima („Službeni glasnik RS“, broj 1/20), donet u decembru 2019, u primeni od 15. februara 2020, kojim je stavljen van snage raniji pravilnik iz 2015. Izmena i dopuna nema; Direktorat ga na svojoj stranici sa propisima navodi bez ijednog dodatnog broja glasnika, i to je najjači dokaz koji o tome postoji.
Taj Pravilnik dronove deli po masi na četiri kategorije, pri čemu je prva sve do 0,9 kg, i vezuje obaveze za način letenja, a ne za sam uređaj. Visina do 100 m po članu 7, najviše 500 m od operatera po članu 10, zabrana leta iznad ljudi po članu 11, najmanje 30 m od drugih ljudi po članu 12 i neprekidan vizuelni kontakt po članu 16 važe za svaki let, i danas i posle promene režima. Ceo spisak sa članovima stoji u vodiču kroz Pravilnik.
Jedno mesto u tom Pravilniku ipak zna za granicu od 250 grama. Član 1 iz primene propisa potpuno isključuje dronove čija je najveća masa na poletanju manja od 0,25 kg, pod uslovom da im najveća brzina ne prelazi 19 m/s i da ne mogu da postignu kinetičku energiju veću od 80 J. Sva tri uslova moraju da budu ispunjena zajedno, a proizvođači jeftinih modela brzinu i energiju po pravilu ne objavljuju, pa se na taj izuzetak ne oslanjajte olako.
Šta je novi zakon već propisao
Izmenama iz 2025. u Zakon o vazdušnom saobraćaju ušli su članovi 10 i 10a do 10đ. Oni poznaju tri kategorije operacija, otvorenu, posebnu i sertifikovanu, uvode registraciju operatera sistema bespilotnog vazduhoplova, figuru daljinskog pilota, vazduhoplovno-modelarske klubove i sertifikat operatera poznat kao LUC. Zakon registraciju operatera propisuje za dronove od najmanje 250 g, ali i za lakše ako imaju senzor za prikupljanje podataka o ličnosti — s tim što se ta odredba primenjuje tek kad podzakonski akt bude donet, pa danas nikoga ne obavezuje.
Ta druga polovina rečenice je ono što se najčešće prećuti. Dron od 200 g sa kamerom nije automatski izvan obaveze samo zato što je lagan. Kako će se to tačno primenjivati, zavisi od podzakonskog akta koji još nije objavljen, pa ni mi ne možemo da vam kažemo više od onoga što u zakonu piše.
Cenovnik za režim koji još ne postoji
Da je promena blizu, vidi se po tome što Direktorat već ima cene za usluge koje još ne pruža. Nova Tarifa taksi („Službeni glasnik RS“, broj 71/2026, u primeni od 8. avgusta 2026) sadrži stavke koje pripadaju budućem režimu.
| Usluga | Taksa |
|---|---|
| Registracija operatera sistema bespilotnih vazduhoplova | 1.000 din |
| Provera i potvrda o položenom teorijskom ispitu (A1/A3) | 2.000 din |
| Sertifikat o osposobljenosti daljinskog pilota (A2/STS) | 5.000 din |
Oznake A1, A3 i A2 su iz evropskog sistema podkategorija u otvorenoj kategoriji. Cene za njih postoje u zvaničnoj tarifi, a propis koji te podkategorije definiše u Srbiji još nije objavljen. To nije greška u tarifi nego znak redosleda: cenovnik je pripremljen unapred.
Šta se konkretno menja za vlasnika malog drona
Najpoštenije što danas može da se kaže jeste da se do donošenja novog pravilnika ne menja ništa, a da posle njega verovatno ulazite u sistem u kom se registruje osoba, ne uređaj.
| Pitanje | Danas, po Pravilniku 1/20 | Po zakonu 19/25, kada podzakonski akti budu doneti |
|---|---|---|
| Šta se evidentira | dron, i to samo u osam slučajeva iz člana 4 ili ako je teži od 4 kg | operater, uz obavezu od 250 g naviše i za lakše dronove sa senzorom za podatke o ličnosti |
| Provera znanja | za kategoriju 1 nije potrebna; član 20 traži 15 godina, mlađi uz neposredan nadzor punoletnog lica | teorijski ispit A1/A3 i sertifikat A2/STS, sa taksama iz Tarife 71/2026 |
| Kategorije | četiri kategorije po masi, prva do 0,9 kg | otvorena, posebna i sertifikovana kategorija, prema riziku operacije |
| Granice leta | 100 m visine, 500 m udaljenosti, vidno polje, 30 m od ljudi | ostaju predmet propisa; konkretne vrednosti nisu objavljene |
Desna kolona je najava, ne obaveza koja vas već pogađa. Dok podzakonski akt ne izađe, niko od vas ne može tražiti registraciju operatera ni ispit, jer ta obaveza operativno ne postoji.
Šta ne znamo
Ne znamo datum od kog će se A1, A2 i A3 primenjivati. Poznat je samo zakonski rok za donošenje podzakonskih akata, sredina marta 2027, a rokovi ovakve vrste znaju da se probiju. Nacrt novog pravilnika nismo našli: stranica Direktorata sa predlozima propisa bila je prazna na dan provere. Ne znamo ni kako će se postupati sa dronovima koji su danas upisani u Evidenciju vazduhoplova kada novi sistem počne da radi.
Zato je jedina razumna priprema ona koja ionako ima smisla: čuvajte račun i serijski broj drona, jer se u svakom režimu traži dokaz o vlasništvu, i navikavajte se na ograničenja koja verovatno ostaju. Ne očekujte, međutim, da je evropski sistem po svemu stroži; za najlakše dronove je na nekoliko mesta blaži.
Evropski okvir dozvoljava visinu do 120 m, dok član 7 Pravilnika staje na 100 m, a u podkategoriji A1, u koju ovi modeli po masi ulaze, nema ni bezuslovne zabrane leta iznad ljudi kakvu propisuje član 11 ni rastojanja od 30 m iz člana 12. Vidno polje se traži i tamo. Šta će od toga zaista biti preneto u srpski propis, videće se tek iz podzakonskog akta, pa dotle važi ono što piše u Pravilniku iz 2020.
Ako danas kupujete dron
Promena režima nije razlog da odložite kupovinu. Modeli o kojima pišemo su lakši od 210 grama tamo gde je masa objavljena, dakle prva kategorija po važećem Pravilniku, i za rekreativni let ne traže ni upis ni ispit. Ako birate između klase do 15.000 din i ozbiljnijeg modela, korisniji kriterijum od budućih propisa je šta zaista snimate; o tome piše u tekstu o granici te klase.
Ono što jeste vredno pažnje pri kupovini skupljeg modela jeste masa od 250 grama, koja u budućem sistemu odlučuje o registraciji operatera. Proizvođači ozbiljnih malih dronova godinama ciljaju baš ispod te granice i to nije slučajno.
Česta pitanja
Da li mi od danas treba dozvola za dron?
Ne. Do donošenja podzakonskih akata primenjuje se Pravilnik 1/20, po kom za rekreativni let dronom prve kategorije nema ni ispita ni registracije operatera. Član 20 traži 15 godina, a mlađi lete uz neposredan nadzor punoletnog lica.
Kada tačno počinju kategorije A1, A2 i A3?
Datum nije objavljen. Zakon 19/25 u članu 90 daje rok od dve godine za podzakonske propise, koji ističe sredinom marta 2027, ali sam akt kojim se te kategorije uvode još ne postoji.
Zašto Direktorat već ima cene za registraciju operatera?
Zato što je nova Tarifa („Službeni glasnik RS“, broj 71/2026) doneta pre podzakonskog propisa. Stavke od 1.000, 2.000 i 5.000 din stoje u cenovniku i čekaju propis koji će usluge definisati.
Da li prag od 250 grama nešto znači u Srbiji?
U Pravilniku 1/20 znači samo to da propis ne važi za dron ispod 0,25 kg koji uz to ne prelazi 19 m/s i 80 J kinetičke energije. U zakonu 19/25 je taj prag postavljen kao granica od koje se registruje operater, uz izuzetak za lakše dronove sa senzorom za podatke o ličnosti.
Šta ako sam dron već upisao u evidenciju?
Upis po članu 4 važi po propisu koji se sada primenjuje. Kako će se postojeći upisi preneti u novi sistem, nije objavljeno, pa uverenje sačuvajte i pratite obaveštenja Direktorata.
Kada budete imali posla sa Direktoratom, korisnije je znati postupak nego kategoriju: obrazac, taksa i prilozi za upis razloženi su u tekstu o upisu u evidenciju i osiguranju.
