Za Beograd model dolazi tek posle mape. Uži centar grada je u uslovno zabranjenoj zoni LY R8, a grad ima dva aerodroma sa krugom od 5 km oko referentne tačke, pa je dron za Beograd u praksi dron kojim se leti na obodu grada i izvan njega. To menja redosled pitanja: prvo gde smete, pa tek onda šta kupujete. Ovaj tekst nije pravni savet.
Zašto se u užem centru praktično ne leti
Direktorat civilnog vazduhoplovstva u materijalu za operatere piše da je područje Grada Beograda uslovno zabranjena zona LY R8 i da je let bespilotnog vazduhoplova u njoj dozvoljen samo u skladu sa naredbom iz „Službenog glasnika RS“ broj 47/16, uz ispravku u broju 48/16. Odobrenje izdaje Direktorat, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a zahtev se po toj naredbi podnosi trideset dana pre leta.
To je duži rok od opšteg: član 18 stav 1 Pravilnika traži zahtev najkasnije petnaest dana unapred, ali za zonu LY R8 važi rok iz naredbe, jer se pre odobrenja pribavljaju mišljenja dva ministarstva. Za Beograd, dakle, računajte na trideset dana. Za let u nedelju popodne to nije prepreka koja se obilazi, nego odgovor.
Uz zonu ide i granica iz istog uputstva: dron treba da bude na horizontalnoj udaljenosti većoj od 500 m od infrastrukturnih objekata, državnih i ostalih ustanova i saobraćajnih sredstava, osim ako postoji odobrenje vlasnika ili korisnika objekta. Ta druga polovina rečenice je jedini put koji ostaje kad je objekat blizu, i vredi je znati napamet. Brojevi članova i ostale granice stoje u tekstu pravila za letenje dronom u Srbiji i Beogradu.
Beograd ima dva aerodroma
Aerodrom Nikola Tesla, međunarodne oznake LYBE, nalazi se u Surčinu, oko 18 km zapadno od centra. Vojni aerodrom Batajnica, oznake LYBT, leži između Batajnice i Nove Pazove, oko 25 km severozapadno. Član 8 Pravilnika oko oba traži krug od 5 km od aerodromske referentne tačke, dok je oko ostalih aerodroma i helidroma taj krug 1,5 km.
Zapadni i severozapadni izlaz iz grada zato nisu automatski obod na kom je sve u redu. Koji delovi grada upadaju u krugove ne procenjuje se odokativno: Direktorat objavljuje KMZ fajl sa zonama koji se učitava u Google Earth, a služba kontrole letenja odgovara na amc@smatsa.rs.
Zahtev za odobrenje leta ide na uas@cad.gov.rs; petnaest dana je opšti rok iz člana 18 stav 1 Pravilnika, a za zonu LY R8 nad Beogradom važi rok od trideset dana iz naredbe, o kom je reč gore. Javne mape u pregledaču ni aplikacije za telefon nema, a od 29. oktobra 2026. primenjuje se Uredba o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova iz „Službenog glasnika RS“ broj 69/2026, a šta ona konkretno menja za ovaj spisak zona biće jasno tek kad počne da se primenjuje.
Gde onda ima smisla prvi let
Mesta koja se u Beogradu najčešće navode kao otvorena i pregledna uglavnom su zaštićena područja sa upravljačem, a ne prazne livade. To ne znači zabranu — znači da se pre leta pita upravljač. Nijedan upravljač pravila za dronove ne objavljuje, ni telefon za takva pitanja. Kontakt tražite na sajtu upravljača — ime stoji uz svako mesto ispod. Za pitanje o zoni javite se na amc@smatsa.rs, a zahtev za odobrenje ide na uas@cad.gov.rs.
- Ada Ciganlija — predeo izuzetnih odlika i zaštićeno područje lokalnog značaja; upravljač je JKP „Ada Ciganlija“, a najstroži režim važi na staništu gljiva. U sezoni je i najgušće mesto u gradu, pa zabrana leta iznad ljudi iz člana 11 rešava pitanje pre svega ostalog.
- Košutnjak — zaštićen od 2014, oko 267 hektara, upravljač JP „Srbijašume“, sa rezervatom Hajdučka česma unutar granica. Krošnje prekidaju vidik, a član 16 traži dron u vidnom polju ceo let.
- Avala — predeo izuzetnih odlika od 2007, oko 500 hektara, upravlja Šumska uprava „Avala“. Na vrhu je Avalski toranj, dakle infrastrukturni objekat na koji se odnosi granica od 500 m.
- Veliko ratno ostrvo i Zvezdarska šuma — oba se pominju kao otvoren prostor, ali za prvo nismo potvrdili ko je upravljač, a u drugom su Astronomska opservatorija i Institut „Mihajlo Pupin“. Dok se to ne razjasni, ne preporučujemo ih.
Ostaje ono što na spisku deluje najmanje privlačno, a jedino je bez zvezdice: prazna njiva ili livada u prigradskim opštinama, izvan oba aerodromska kruga i izvan poligona zone LY R8, uz dogovor sa vlasnikom parcele. Kako se takav teren obilazi pre poletanja, opisano je u tekstu mesto za prvi let dronom. Ista imenovana mesta sa napomenama stoje i na stranici lokalni vodič za Beograd.
Šta grad radi malom dronu
Beton prekida WiFi prenos slike, a koridor između dve zgrade pravi vetar koji se na ulici ne oseća: dole je mirno, a na visini krova duva. Kejovi uz Savu i Dunav deluju idealno jer su otvoreni i pregledni, ali je vetar uz reku često jači nego nekoliko ulica dalje i menja smer bez najave. Modeli o kojima ovde pišemo su prelaki da bi se tome suprotstavili, bez obzira na cenu. Kako se uslovi procenjuju bez instrumenata, pokazuje tekst dronovi i vetar.
Koji model za takav raspored
Ako je let na obodu i izvan grada, a prevoz do tamo gradski, presudne su tri stvari: da dron stane u ranac, da oprašta greške blizu prepreka i da jedno punjenje traje dovoljno da se izlazak isplati. Kamera je četvrta po redu, jer gimbal nema nijedan model u ovoj klasi.
GD95 (otvara se u novoj kartici) za 6.400 din pokriva sve tri stavke: sklopiv je i težak 165 g, staje u torbicu iz kompleta, ima brushless motore i infracrvene senzore prepreka u četiri pravca, a baterija od 2.000 mAh daje do oko 20 minuta u mirnim uslovima. U kutiji su i četiri zaštite za elise, koje uz fasadu i ogradu vredi staviti. Ekrana na daljinskom nema, slika ide na telefon, pa računajte na još jedan korak u pripremi.
Ako ne želite telefon u ruci, GD12 (otvara se u novoj kartici) za 9.500 din ima iste senzore u četiri pravca i ekran od 4,3″ na daljinskom, sklopiv je sa 165 g, ali torbice i šrafcigera u kutiji nema, baterija od 2.000 mAh drži do oko 15 minuta, a domet su dve brojke: upravljanje oko 100 m i prenos slike oko 50 m.
Između njih stoji GD95 sa ekranom od 2,4″ za 7.400 din, sa istim prenosom slike od oko 50 m. S156 Deluxe za 7.300 din nosi zaštitu elisa oko celog trupa, ekran od 12,5 cm i SD karticu sa čitačem u kutiji, ali se ne sklapa i teži 180 g, pa je pre izbor za učenje u dvorištu nego za putovanje autobusom.
Poređenje sa ostatkom ponude stoji u tekstu vodič kroz modele.
Česta pitanja
Da li mi za let u Beogradu treba upis u evidenciju?
Zavisi od toga kako letite, ne od toga gde stanujete. Član 4 nabraja osam načina korišćenja koji i za dron lakši od 0,9 kg traže upis, a dva se u Beogradu lako pogode: let u blizini aerodroma i let u uslovno zabranjenoj zoni. Prazna njiva izvan tih zona, po danu i u vidnom polju, ne pogađa nijednu stavku; obrazac, taksa i adresa pisarnice stoje u tekstu upis drona u evidenciju.
Da li mi za grad treba dron sa GPS-om?
Ne. Jedini model sa GPS-om, GD12 Pro za 15.000 din, u gradu ne leti drugačije: vidno polje i visina do 100 m ostaju isti, a povratak se i sa njim planira sa rezervom baterije. Šta GPS u praksi menja, a šta ne, razlaže tekst o automatskom vraćanju.
Šta ako mi neko uđe u kadar?
Let iznad ljudi zabranjuje član 11, a član 12 traži najmanje 30 m od njih, pa se snimak prekida i dron sleće. Objavljivanje snimka na kom se neko prepoznaje je zasebno pitanje za pravnika, ne za portal o dronovima; šta Pravilnik traži kad ima ljudi u blizini piše u tekstu ljudi u kadru.
Gde kupiti dron u Beogradu?
Modeli iz ovog teksta naručuju se sa droneverse.rs i stižu poštom, kao i svuda u Srbiji. Tarife dostave, garancija i provere koje vrede kod bilo kog prodavca stoje u tekstu gde kupiti dron u Srbiji.
Pre nego što izaberete model, otvorite KMZ fajl sa zonama i vidite šta stoji iznad mesta na koje planirate da izađete. Kad to znate, izbor drona poredi svih jedanaest modela po masi, ceni i vremenu leta.
