Novi Sad je za dron lakši grad od Beograda iz jednog razloga koji se retko kaže naglas: nad njim nema uslovno zabranjene zone kakva je LY R8 nad Beogradom, a najbliži aerodrom je sportski i udaljen šesnaest kilometara. To ne znači da je sve otvoreno. Fruška gora je nacionalni park sa tri režima zaštite, Tvrđava i Štrand su u sezoni najgušća mesta u gradu, a njive oko samog Čeneja ulaze u krug od 1,5 km oko sportskog aerodroma. Ovaj tekst nije pravni savet.
Šta Novi Sad nema, a Beograd ima
Aerodrom Čenej, oznake LYNS, nalazi se kod sela Čenej, oko 16 km severno od grada, a koristi ga Aeroklub Novi Sad, uglavnom za sportsko i poljoprivredno letenje. Nije na spisku šest aerodroma iz člana 8 oko kojih se traži krug od 5 km, pa za njega važi krug od 1,5 km, koliko i za ostale aerodrome i helidrome.
Praktično: sam grad nije u aerodromskoj zoni, a nije ni ravnica na pola puta do Čeneja; krug od 1,5 km hvata njive i salaše u neposrednoj okolini samog aerodroma. Pre leta severno od grada zato je dovoljno znati koliko ste blizu Čeneja, a granicu proverite u KMZ fajlu Direktorata.
Gde tačno prolazi taj krug ne procenjuje se odokativno. Direktorat objavljuje KMZ fajl sa zonama koji se učitava u Google Earth, a služba kontrole letenja odgovara na amc@smatsa.rs; zahtev za odobrenje leta ide na uas@cad.gov.rs, po pravilu petnaest dana unapred. Od 29. oktobra 2026. primenjuje se Uredba o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova iz „Službenog glasnika RS“ broj 69/2026, a šta ona konkretno menja biće jasno tek kad počne da se primenjuje.
Tvrđava, Štrand i dva parka
Petrovaradinska tvrđava je spomenik kulture i u sezoni najposećenije mesto u gradu; inicijativa da dobije status spomenika od izuzetnog značaja postoji, ali taj status još nema. Za dron je odlučujuće nešto prizemnije: gužva. Iznad ljudi se ne leti (član 11), a od njih se drži najmanje 30 m (član 12), pa je kadar Tvrđave stvar ranog jutra van sezone, a ne odluke na licu mesta.
Štrand uređuje i održava JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, kupališna sezona počinje 1. maja i ulaz se naplaćuje: plaža sa gustinom i naplatom retko je pogodna za vežbu.
Dunavski park u centru ima 33.695 kvadratnih metara i, po podacima Grada, nalazi se pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu prirode, ali koji je tačno akt i koja kategorija zaštite nismo uspeli da potvrdimo, pa ga ne preporučujemo. Kamenički park preko Dunava je najveći park u gradu; nismo razrešili da li je unutar granica nacionalnog parka ili zaštićen posebno, pa ni njega ne preporučujemo dok to ne proverimo.
Fruška gora ima svoj režim i svoj telefon
Nacionalni park Fruška gora obuhvata 25.393 hektara, a njime upravlja JP „Nacionalni park Fruška gora“ iz Sremske Kamenice. Park nije jednoličan: po podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode režim zaštite prvog stepena pokriva oko 3,7 odsto površine na tridesetak lokaliteta, drugi stepen oko 67 odsto, a treći, u kom su turističke zone i infrastruktura, oko 29,3 odsto.
Odnos je neobičan, jer je u većini nacionalnih parkova najveći treći stepen, pa brojke navodimo sa izvorom, a tačan režim za konkretan lokalitet proverite kod upravljača. Pre pitanja sme li se leteti, dakle, treba znati u kom ste stepenu, a to se sa parkinga ne vidi.
Upravljač na svom sajtu objavljuje zabrane za bacanje smeća, vožnju motornim vozilima van javnih puteva i pravljenje buke, ali dron ne pominje, niti objavljuje postupak za dozvolu. Ne tvrdimo zato ni da je dozvola potrebna ni da nije: pitanje se rešava jednim pozivom na 021/463-666 ili porukom na office@npfruskagora.rs, uz podatak o tačnom lokalitetu.
Šta ravnica i Dunav rade malom dronu
Ravnica znači da vetar nema šta da ga zaustavi, pa je na keju i na otvorenom uz reku primetniji nego među zgradama. Voda dodaje drugi problem: donja kamera, koja služi za držanje položaja, nad rekom vidi jednoličnu površinu, pa dron lakše klizi u stranu. Zato se kadar Dunava pravi sa obale, sa dronom iznad kopna. Kako se uslovi procenjuju pre poletanja, opisano je u tekstu dronovi i vetar.
Na obroncima Fruške gore računajte i na treće. Prevoji i proplanci imaju lokalne struje vetra koje se odozdo ne vide, šuma prekida WiFi prenos slike, a dron mora da ostane u vidnom polju (član 16), što među krošnjama brzo postaje neizvodljivo. Baterija tu vredi više nego u gradu, jer se do proplanka pešači.
Tri modela za snimanje
Kad se Tvrđava ili obala snimaju sa druge strane Dunava, posao radi GD95 Dual Full HD (otvara se u novoj kartici) za 6.400 din. Snima u 1080p na 30 fps, a zum do 50× je isečak tog kadra, ne optika, pa na većem uvećanju očekujte manje detalja. Sklopiv je i lak, 165 g, što se oseti na usponu; baterija od 2.000 mAh nosi do oko 20 minuta, a domet je u našim uslovima do oko 120 m.
Slika ide na telefon jer ekrana na daljinskom nema; isti dron sa ekranom od 2,4″ košta 7.400 din, ali mu prodavnica navodi prenos slike oko 50 m, što je za kadar preko reke malo.
Kad je mirniji snimak važniji od zuma, GT50 Pro (otvara se u novoj kartici) za 7.500 din je jedini model do 8.000 din sa elektronskom stabilizacijom snimka; ima ekran od 4,3″ na daljinskom, SD karticu i čitač u kutiji, sklopiv je sa 183 g, a baterija od 1.300 mAh drži oko 15 minuta.
GD12 Pro za 15.000 din ide korak dalje: GPS i optički tok drže ga u mestu nad jednoličnom ravnicom, ima elektronsku stabilizaciju snimka, 3.000 mAh za do oko 20 minuta i prenos slike na 5 GHz do oko 800 m po proizvođaču. Taj domet ne menja pravilo: let ostaje u vidnom polju.
Kamere prodavnica opisuje kao dual HD ili Full HD 1080p, za dva modela rezoluciju i ne navodi, a gimbala nema nijedan. Šta se time realno dobija, pokazuje tekst šta možete snimiti malim dronom.
Šta se proverava pre poletanja
Pravilnik daje granice koje važe i u Novom Sadu: najveća visina leta je 100 m (član 7), najveća udaljenost drona od operatera 500 m (član 10), let iznad ljudi je zabranjen (član 11), od drugih ljudi se drži najmanje 30 m (član 12), a od objekata državnih organa i značajne infrastrukture najmanje 500 m (član 13), osim ako postoji odobrenje vlasnika ili korisnika objekta.
Za uslovno zabranjene zone traži se odobrenje Direktorata (član 15), dron mora biti u neprekidnom vizuelnom kontaktu sa vama, a let noću je moguć samo uz prethodno odobrenje (član 16). Član 20 kaže ko sme da upravlja: od 15 godina, mlađi uz nadzor punoletne osobe. Sve granice sa brojevima članova stoje u tekstu pravila za letenje dronom u Srbiji i Beogradu.
Česta pitanja
Da li mi treba dozvola za let iznad Fruške gore?
Upravljač to na svom sajtu ne objavljuje, pa nemamo odgovor koji bismo smeli da tvrdimo. Pitanje ide JP „Nacionalni park Fruška gora“ na 021/463-666 ili na office@npfruskagora.rs, uz podatak o tačnom lokalitetu, jer se režim menja od prvog do trećeg stepena zaštite. Nezavisno od odgovora, važe granice iz Pravilnika i let u vidnom polju.
Da li GT50 ili GD95 imaju GPS?
Nemaju; GPS u ponudi ima samo GD12 Pro, a ni on ne donosi povratak na dugme. Dron zato držite u vidnom polju i planirajte povratak sa rezervom baterije.
Da li se dron poručen iz Novog Sada šalje isto kao za Beograd?
Da, ponuda na droneverse.rs važi za celu Srbiju, a dostavu plaćate po težinskom razredu pošiljke, sve do iznosa porudžbine od kog je nema. Tačne tarife, garancija i ostale provere pre porudžbine stoje u tekstu kako proveriti ponudu pre naručivanja.
Pre prvog kadra nad ravnicom pročitajte i tekst kako snimiti stabilniji video iz vazduha, jer polovina mirnog snimka zavisi od načina letenja, a ne od modela.
